Proizvodi
Lekovito bilje
Naš asortiman lekovitog biljja obuvata mnogo vrsta kao npr. : Hypericum perforatum flores – Cvjetovi kantariona, Melissa officinali-matičnjak, Polygonum aviculare-troskok, Sambucus nigra off. flores-cvet zove, Sambuci fructus-plod zove, Origanum vulgare-vranilova trava, Filipendula ulmaria-suručica, Petroselinum crispum-peršun, Lavandulae flos-cvet lavande, Rubus fruticosus folia-list kupine, Alchemila vulgaris-virak, Agrimonia Eupatoria-petrovac, Menthae piperitae folia-list nane, Rubus idaeus folium-list maline, Salicis cortex conc-kora vrbe, Urtica folium conc-list koprive, Tilia tomentosa flos-lipa cvet, Inula helenium radix conc-oman, Pulmonaria officinalis folium conc -plućnjak, Hedera helix folium conc -bršljan, Crataegus monogyna summita-glog, Artemisia absinthium herba conc-pelin, Aesculus hippocastanum fructus-divlji kesten, Phaseolus vulgaris -mahune pasulja, Rubus idaeus folium -malina, Allium ursinum follium-sremuš, Epilobium angustifolium-kiprovina, Filipendula ulmaria radix-suručica, Fraxinus excelsior cortex -kora jasena, Rosa canina (cynosbati)-šipak, Taraxacum officinale radix -maslačak koren, Hypericum perforatum herba-kantarion, Equisetum arvense herba-rastavić, Urtica dioica tops, conc -kopriva, Pini turional sprouts-Izdanci bora, Juniperi Fructus-kleka , Agrimonia eupatoria herba-petrovac, Epilobium angustifolium herba-kiprovina, Salix alba (Salicis) cortex-vrba,Sambucus nigra off. flores-zova, Achillea millefolium herba-hajdučka trava, Tilia tomentosa flos cum folia – glog, Thymus serpyllum herba- timijan
Kamilica
Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) u narodu još poznata i kao ramenak, titrica, prstenak, popadija, bolivač, milica-trava, milanka, gamilica, kamil-tej, kokošnjak, carev cvet, gorčak, sitna bela rada, biljka je iz porodice glavočika (Asteraceae) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu.
Nana
Nana ili menta (Mentha) je kosmopolitski rod zeljastih biljaka iz porodice usnatica (Lamiaceae).Tačna razlika između vrsta je nejasna; procenjuje se da postoje 13 do 24 vrste.Hibridizacija se dešava prirodno tamo gde se rasponi nekih vrsta preklapaju. Poznati su mnogi hibridi i sorte. Najbolje raste u vlažnim sredinama i vlažnim zemljištima
Kantarion
Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Stabljika je uspravna, razgranata pri vrhu, elipsoidnog oblika, sa dve vertikalne pruge, gola, visine od 20 do 100 cm. Listovi su bez cvetne drške, goli, ovalni prekriveni svetlim tačkama odnosno žlezdama sa obiljem etarskog ulja.
Matičnjak
Šipurak
Lavanda
Začinsko bilje
Sveže, zamrznuto ili suvo
Peršun
Peršun (Petroselinum crispum) je dvogodišnja biljka s belim, tankim i dugačkim korenom. Stabljika je gola, malo žljebasta i uglasta. Listovi su različitog nazubljenog oblika. Peršun nema visoko-kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima. To ga svrstava u red visokokvalitetnih namirnica i lekovitih biljaka.
Mirođija
Mirođija ili kopar (lat. Anethum graveolens) poznata je začinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima. Mirođija je jednogodišnja biljka koja naraste do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetići mali i žuti, dok su plodovi jajoliki. Potiče iz srednje Azije i najbolje uspeva na sunčanim mestima.
Kleka
Paradajz je biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae) i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem. Ova vrsta potiče iz zapadne Južne Amerike. Paradajz se konzumira na različite načine, sirov ili kuvan, u mnogim jelima, sosevima, salatama, i pićima.
Sremuš
Biljka sremuš poznata i pod nazivom divlji beli luk, uglavnom raste u višim planinskim predelima, ali sve je više ljudi koji je gaje u baštama. Karakteriše je jaka aroma i ljutkast ukus. Sremuš se koristiti za sledeće zdravstvene probleme: ublažava urinarne infekcije, smanjuje nadutost u stomaku i gasove, pospešuje varenje, sprečava osteoporozu ...
Šumski plodovi, konvencionalni i organik
Sveži, zamrznuti ili suvi
Lisičarka
Lisičarka je ukusna pečurka prijatne arome. Lisičarka raste u četinarskim i listopadnim šumama (hrastovim, grabovim, bukovim, lipovim), od ranog leta do kasne jeseni. Potrebno joj je puno vlage i može se naći tokom leta i jeseni . Nisko kalorična je 100 grama sadrži samo 12 kalorija.
Vrganj
Vrganj ima malo kalorija, i bogat je važnim hranljivim materijama, proteinima, dijetalnim vlaknima i gvožđem. Pomaže kod skidanja viška kilograma. 27g suvog vrganja sadrži približno:100 kalorija. Ublažava upalu i može da uništi ćelije raka debelog creva. Sadrži vitamine A,C i kalcijum.
Tartuf
Tartufi su najskuplja i najcenjenija jestiva gljiva na svetu. Pored izuzetnog ukusa, čuveni su i po svojim lekovitim svojstvima. Ovaj skupoceni delikates predstavlja prirodni lek za potenciju i vitalnost celog organizma. Postoji nekoliko stotina različitih vrsta tartufa, od kojih je svega desetak jestivo.
Šumska borovnica
Borovnica je žbunasta biljka koja spada u porodicu Vreske. Borovnica na tržištu dostiže veoma visoku cenu. Razlog je najpre nepristupačnost terena na kojem raste i zbog toga što ju je teško brati, ali i to što je lekovita, ukusna i višenamenska. Od borovnice se prave kolači, torte, pekmezi, sirupi, sokovi, marmelade i vino. Vino od borovnice je pravi eleksir zdravlja.
Brusnica
Brusnica je naziv koji obuhvata nekoliko vrsta zimzelenih grmova od kojih su najzastupljenije američka i evropska brusnica. Brusnica je zdrava niskokalorična hrana, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, dominiraju vitamini C, A, E, minerali kalcijum, kalijum, magnezijum i gvožđe. Bogata je antioksidansima i ima snažna lekovita svojstva.
Kleka
Kleka je jedan od najviše korišćenih narodnih domaćih lekova. Cveta od aprila do juna meseca. U narodnoj medicini se koristi u obliku alkoholnog rastvora spolja za mazanje kod reumatičnih bolova, gihta itd U indrustriji alkoholnih pića za proizvodnju rakije klekovače. Lekoviti su potpuno zreli i osušeni plodovi koji se beru u jesen, otresanjem s drveta.
Zova
Zova je cvetajuća biljka, ima veliki broj naziva: zova, bazga, buzovka, bazgovina. Porodica zova broji 30 vrsta, a najpoznatije su crna zova i crvena zova. Glavni deo koji se koristi u lekovite svrhe je cvet zove. Zova obiluje velikim količinama vitamina i minerala. Od vitamina u najvećoj količini sadrži vitamin B, vitamin C, a od minerala gvožđe i selen.
Sremuš
Biljka sremuš poznata i pod nazivom divlji beli luk, uglavnom raste u višim planinskim predelima, ali sve je više ljudi koji je gaje u baštama. Karakteriše je jaka aroma i ljutkast ukus. Sremuš se koristiti za sledeće zdravstvene probleme: ublažava urinarne infekcije, smanjuje nadutost u stomaku i gasove, pospešuje varenje, sprečava osteoporozu ...
Šipurak
Šipurak ili šipak je žbunasta biljka iz porodice ruža. Drugi nazivi: šipak, divlja ruža, pasja ruža, šipurina, šipurika. Šipurak je razgranati, bodljikavi žbun, koji može narasti i do 3 metra visine. Cvjeta u maju i junu, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Plod je jajastog oblika, crven i po površini gladak. Dobro podnosi mraz i uspijeva u hladnoj klimi.
Šumsko voće, konvencionalno i organik
Sveže, zamrznuto ili suvo
Šumska jagoda
Šumska jagoda sadrži mnogo vitamina i minerala. Zbog fine arome i prijatnog ukusa, kao i lekovitog dejstva često se koristi u ishrani. Lišće šumske jagode je bogato vitaminom C, upotrebljava se kao zamena za ruski čaj. Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava zarastanje manjih rana.
Šumska malina
Plodovi maline su slatkokiseli, vrlo ukusni, aromatični i lako svarljivi. Malina je desertno voće, plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, i za preradu: sok, sirup, vino, kompot, slatko, džem, sladoled... Elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka.
Šumska kupina
Kupina je višegodišnja biljka. Kupina je raširena kao divlja na rubovima šuma, zapuštenim površinama, a uzgaja se kao voćka. Bere se lišce tokom jula avgusta meseca dok se plod bere tokom avgusta-septembra meseca. Koristi se za lečenje bolesti hroničnog proliva, hemoroida, raznih rana itd.
Kultivisano voće, konvencionalno i organik
Sveže, zamrznuto ili suvo
Malina
Malina je zeljasta biljka niskog rasta iz porodice ruža (Rosaceae). Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini.Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m. Bogata vitaminom C (26,2 mg, što čini 44% RDA), a od ostalih vitamina sadrži vitamine B kompleksa, vitamine E i K, u malim količinama sadrži gotovo sve minerale.
Kupina
Kupina je biljka puzavica iz porodice ruža. Stabljika joj je bodljikava zavisno od sorte i mestimično odrvenela. Bodlje služe za penjanje i kao odbrambeni mehanizam protiv životinja koje se hrane lišćem kupine. Cveta od juna do avgusta. Nakon cvetanja iz svakog cveta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kasnije potamni.
Jagoda
Baštenska jagoda je vrsta zeljaste biljke iz istoimenog roda iz porodice ruža. Jagoda je hibridna vrsta najpoznatija po svom plodu koji je široko rasprostranjen. Koristi se za proizvodnju raznih dezerta kao što su kolači, sladoledi, pite i čokolade. Najverovatnije je nastala ukrštanjem vrsta virdžinijska jagoda i čileanska jagoda.
Šljiva
Šljiva je voće koje je veoma zastupljeno u našim krajevima, pa se s razlogom smatra svojevrsnim brendom našeg podneblja, posebno kada se pomene rakija šljivovica. ;Mnogi drugi drugi domaći proizvodi se pripremaju od ovog slasnog i ukusnog, i veoma zdravog voća. Šljive su izvor vitamina C, A, K i vitamina B kompleksa.
Trešnja
Plod trešnje za komercijalne svrhe se obično dobija od kultivarske slatke trešnje. Naziv 'trešnja' se takođe odnosi na drvo trešnje. Trešnja se gaji za potrošnju u svežem stanju, manji broj gaji se samo radi prerađevina (kompoti, džemovi, marmelade, sirovina za konditorsku industriju), a najmanje se gaje isključivo za proizvodnju likera ili rakija.
Borovnica
Domaća borovnica je standardna vrsta koju gaje ljudi. Ovo voće svojim antioksidativnim svojstvima štiti organizam od oštećenja DNK. Smanjivanjem oksidativnog stresa smanjuje se mogućnost dobijanja kancera. Antioksidansi u borovnici su direktno povezani sa smanjivanjen nivoa oksidovanog LDL holesterola. Borovnice su dobre za vaše srce.
Višnja
Višnja je drvenasta voćna kultura. Višnjom se naziva i drvo i plod ovog voća. Višnje su odličan izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Zbog svog sastava imaju blagotvorno dejstvo na čitav organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja.
Kajsija
Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka. Najvažniji oprašivač je pčela. Hranljiva vrednost i sastav ploda menjaju se sušenjem ili termičkom obradom. U sastav ploda ulaze pojedini vitamini, kao i tanini. Sem ploda, i seme kajsije se koristi u prehrambenoj industriji.
Breskva
Breskva je jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu koja potiče iz Kine. Najveći obim proizvodnje breskve je u Evropi. Plod breskve sadrži dosta vode a malo kalorija, i pogodan je kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke: beta karotin belančevine, biljna vlakna, biljne masti biljne hormone, biotin, vitamin A, B, C, E ...
Kruška
Kruška je rod drvenastih biljaka, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Drveće je srednje visine, uglavnom listopadno. Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija - kruška (kruškovača), a najpoznatija kruškova rakija je od sorte viljamovke. Kruške se koriste i za pripremu kompota, džemova, pekmeza i kao dodatak za voćne kolače i torte.
Jabuka
Plod jabuke bogat je hranjivim sastojcima čija količina ovisi o vrsti i načinu uzgoja. Osadrži gotovo sve potrebne nutrijente. Jabuka sadrži vitamin C, vitamine A, E, B1, B2, B6 i beta-karoten. Ona sadrži i minerale kalijum te kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Jabuka ima snažno imunostimulirajuće djelovanje.
Kruška Viljamovka
Viljamovka je jedna od najkvalitetnijih i najpoznatijih sorti kruške. Starija je sorta, poreklom iz Velike Britanije. Viljamovka sazreva u drugoj polovini avgusta. Plodovi su vrlo krupni do 230g. Meso je sitno zrnaste i vrlo fine teksture, žućkasto bele boje, slatko, sočno. Punog je ukusa sa specifično prepoznatljivom, prilično jako izraženom aromom i mirisom.
Lubenica
Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice bundeva , poreklom iz tropskih oblasti Afrike. Gaji se i u drugim oblastima zbog slatkog, sočnog, jestivog ploda.Procentualno u sastavu ploda najviše ima vode i šećera. Ima visoku dozu likopena, hidrira i odlična je u procesu mršavljenja. Ima visoku nutritivnu vrednost, hranljiva je.
Dinja
Sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju, a ima moć i da spreči razmnožavanje ćelija raka. Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma. Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju. Spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac.
Pomorandža
Pomorandža je hibrid citrusa. To je malo zimzeleno drvo visoko do 10 metara. Prirodni sok od pomorandže pomaže u sprečavanju suvoće usne duplje, smiruje upalu desni , pomaže kod zarastanja ranica i obezbeđuje zdravlje usta. Posle pranja zuba, unutrašnju stranu pomorandžine kore možete istrljati preko zuba i desni.
Mandarina
Mandarina je nisko drvo iz porodice rutvice i pripada rodu citrusa. To je zimzelena biljka koja može da naraste do 3 metra. Ima šire listove od ostalih citrusa. Cvetovi su beli, petočlani, a plod hesperidijum. Najbolje uspeva u suptropskim krajevima jer je osetljiva na hladnoću. Mandarine mogu da smanje rizik od raka jetre.
Banane
Banana je jestivo voće ksa mekanim plodom bogatim skrobom, pokrivenim korom koja može da bude zelena, žuta, crvena, purpurna, ili smeđa. Za pravilan razvoj banani je potrebna topla i vlažna klima. Zahvaljujući bogatom sadržaju magnezijuma i vitamina B6 banane smanjuju razdražljivost, normalizuju san i korisno deluju na nervni sistem.
Limun
Limun je drvo iz roda Citrus. Rezultat je ukrštanja pomela i citrona. Vekovima uspeva samostalno kao drvo koje se razmnožava reznicama ili kalemljenjem. Plod limunovog drveta se koristi za kulinarske i nekulinarske svrhe , prvenstveno zbog njegovog soka. Pulpa i kora se koriste u kuvanju i pečenju. Sok ima pH vrednost 2,2 i ima kiseo ukus.
Povrće, konvencionalno i organik
Sveže, zamrznuto ili suvo
Luk
Crni luk je dvogodišnja zeljasta biljka. Koristi se u ljudskoj ishrani za pripremu raznih salata i začina. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Crni luk ima oštar ukus, sadrži eterično ulje bogato sumporom. Tvrdilo se da leči prehladu, uhobolju i laringitis, a korišćen je i za lečenje od životinjskih ujeda, opekotina i bradavica.
Krastavac
Krastavac je vrsta zeljastih biljaka iz porodice bundeva (Cucurbitaceae). Koristi se u ljudskoj ishrani kao povrće. Sorte krastavca se dele po dužini plodova, pa zato postoje sorte sa dugim, srednje dugim i kratkim plodovima. Sorte sa dugim plodovima se koriste za proizvodnju u staklenicima.
Paradajz
Paradajz je biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae) i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem. Ova vrsta potiče iz zapadne Južne Amerike. Paradajz se konzumira na različite načine, sirov ili kuvan, u mnogim jelima, sosevima, salatama, i pićima.
Paprika
Paprika je rod biljaka iz familije pomoćnica (Solanaceae). Prirodni areal rasprostranjenja paprike su Centralna i Južna Amerika, ali se danas uzgaja u čitavom svetu. Paprika se koristi kao povrće, začin i lek. Koristi se sveža, konzervirana , suva ili mlevena . Postoji mnoštvo imena ploda paprike. Najpoznatija su paprika, pfeferoni, čili.
Krompir
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica . Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Reč „krompir“ se može odnositi na samu biljku ili na jestivu krtolu. Krompir je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta.